Medicina Rs Grupa

Medicina Rs GrupaMyEmailMedicina Rs GrupaPopUp CloseMedicina Rs GrupaHome


Medicina Rs GrupaTraheotomija

Postoje 4 indikacije za traheotomiju: (1) opstrukcija respiratornih putcva u nivou larinksa ili iznad njega (2) stanja kod kojih je bolesnik nesposoban da iskašljava traheobronhijalni sekret; (3) slučajevi kad je traheotomija neophodna za davanje endotrahealne anestezije; (4) slučajevi kad je neophodno isključiti larinks iz funkcije da bi se omogućilo lečenje pojedinih bolesti larinksa.

Opstrukcija disajnih puteva na nivou larinksa ili iznad njega može biti uzrokovana jednim od sledećih uzroka: infekcije (laringotraheobronhit, epiglotit, difterija), tumori, edem (alergični, infekciozni, i posle zračenja), trauma i strana tela. Opstrukcija gornjeg dela respiratornih puteva manifestu]e se suprasternalnim, interkostalnim i epigastričnim uvlačenjem pri inspiraciji i kliničkim znacima hipoksije (uznemirenost, ubrzan puls i kasnije cijanoza). Kod besvesnih stanja i mišićnih paraliza nastalih usled trovanja, cerebrovaskularnih akcidenata, poliomijelita, trauma CNS, organskih bolesti CNS, kao i u postoperativnom periodu posle intrakranijalnih operacija, poremećena je normalna, fiziološka sfinkterna aktivnost larinksa usled čega je omogućena aspiracija faringealnog sekreta, dok je istovremeno onemogućeno efikasno iskašljavanje. Kod izvesnih hirurških zahvata, naročito prilikom operacija na organima vrata i glave, onemogućeno je uvođenje endotrahealnog tubusa normalnim putem (kroz usta ili nos) te je neophodna traheotomija radi endotrahealne intubačije. TJ ređnm slučajevima tralieotomija je neophodna kod izvesnih intralaringeahiih oboljenja da bi se obezbedilo mirovanje larinksa i omogućilo lečenje bolesti.


Postoje đve vrste traheotomije: hitna i planirana. Hitna traheotomija mora se uraditi odmah, čak i u slučajevima kad se ne raspolaže svim potrebnim instrumentima i kad u blizdni nema stručnih osoba koje bi operatora asistirale. U takvoj situaciji najsigurnija ‘i najbrža procedura je krikotireotomija koja se izvodi na sledeći način: skalpelom ili makazama incidira se koža u vertikalnom pravcu iznad krikotireoidne membrane koja ustvari predstavlja deo respiratornih puteva najbliži koži. Posle toga krikotireoidna membrana se incidira poprečno i otvor proširi drškom skalpela ili nekim drugim pogodnim instrumentom. Prilikom izvođenja ove intervencije neobično je važno držati se uvek srednje linije kako bi se izbegle povrede susednih organa. Što je pre moguće treba uraditi traheotomiju. Ukoliko se raspolaže laringoskopom i endotrahealnim tubusom, ili bronhoskopom, u hitnim situacijama prolaznost vazdušnih puteva treba omogućiti intubacijom ili uvođenjem bronhoskopa a odmah zatim uraditi traheotomiju.

Planirana traheotomija se radi u opštoj ili lokalnoj anesteziji i to kod bolesnika kod kojih je prolaznost vazdušnih puteva još uvek dovoljna, ili je posle akutne epizode opstrukcije prolaznost obezbeđena uvođenjem endotrahealnog tubusa ili bronhoskopa. Hirurške tehnike se međusobno1 razlikuju u nekim detaljima (npr. uzdužna ili poprečna incizija, oštra ili tupa disekcija, retrakcija ili resekcija istmusa tireoideje) međutim. opŠti principi su kod svih isti i sastoje se u sledećem: (1) izbegavati traumatiziranje krikoidne rskavice; (2) prilikom prepariranja držati se strogo srednje linije da bi se izbegle povrede susednih organa lateralno od traheje; (3) ne ušivatd incizijit, jer to može dovesti do jakog ipotkožnog emfizema.

Nega bolesnika posle traheotomije sastoji se u ovlaživanju vazduha koji bolesnik udiše, povremenoj aspiraciji sekreta iz disajnih puteva kroz kanilu, sprečavanju formiranja čepova od sluzi i krusta u disajnim putevima, Čestom Čišćenju unutrašnje kanile (svakih 2—4 časa) i permanentnom nadzoru bolesnika u toku prvih 24—48 časova. Izbegavati davanje sedativa u većim dozama. Kod pojedinih odraslih bolesnika nije neophodan nadzor, međutim kod manje dece apsolutno je neophodan stalan nadzor od strane sestre, negovateljice ili članova porodice, za sve vreme dok se traheotomija održava.

Upotrebom specijalnih kanila ili tubusa sa »cuff«om (gumeni balončić na kraju tubusa koji se posle uvođenja tubusa kroz traheotomiju naduvava te tako obezbeđuje potpuno zatvaranje lumena traheje) omogućeno je asistirano ili kontrolisano disanje, tj. primena respiratora. Duži pritisak naduvenog »cuff«a može dovesti do ulceracija mukoze traheje sa naknadnim granulacijama i stenozom traheje. Zbog toga treba u pravilnim razmacima ispuštati vazduh iz »cuff«a i ponovo ga nadu vati.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Waine W. Deatsch
Dr Sidney Levin

Komentarisanje nije predvidjeno.