Medicina Rs Grupa

Medicina Rs GrupaPopUp Close


Gljivične infekcije kože

/Opšta razmatranja/

Mikotične infekcije se dele u dve osnovne grupe: površne i duboke. U ovom poglavlju biće reci samo o površnoj infekciji: tinea capitis, tinea corporis, i tinea cruris; dermatofitoza nogu i dermatofitija ruku; tinea ungvuinum (onychomycosis) ili fungalna infekcija noktiju; i tinea verzikolor. Kandidiaza spada u intermedijarmi grupu ali će ovde o njoj biti reci kao i o dubokoj mikozi.

Dijagnoza gljivične infekcije kože obično se bazira na lokalizaciji i karakteristici sledećih laboratorijskih nalaza: (1) direktnim dokazivanjem gljiva u 10% kalium hidroksidu uzetih iz sumnjivog predela; (2) kultura organizama; (3) testovi kože, na primer: trihofitin u slučaju površne mikoze. (Ovaj test ima isključivu vrednost u slučaju sumnje na dermatofitidu); (4) ispitivanje pomoću Woodsove svetlosti (to je ultravioletna svetlost sa specijalnim filtrom); (5) histološko ispitivanje pomoću Schiffove kiseline. Gljivični elementi su crveni i vrlo se lako otkrivaju.

Serološki testovi nisu od koristi u dijagnostici površnih gljivičnih infekcija.

Principi lokalnog lečenja

U početku se akutna gljivična infekcija lečd kao i svaki drugi akutni dermatitis. Pažnja: možda je potrebno lečiti dermatitis pre nego što se primeni površinsko lečenje gljivične ifekcije.

Najveći broj lekova protiv gljivične infekcije pretstavljaju i jaka sredstva za iritaciju kože. Zbog toga se može lako preterati sa lečenjem.

Opšte i preventivne mere

Kožu je potrebno držati suvu, jer vlažna koža omogućuje dobar razvoj gljivama. Bolja je hladna klima. Smanjiti zamaranje i aktivnost kako bi se sprečile preterane perspiracije. Posle kupanja kožu je potrebno osušiti. Čarape i drugo donje rublje mora se češće menjati. Preporučuje se nošenje sandala i druge vrste otvorene obuće. Sekrecija kože se umanjuje posipanjem talka, ili drugim vrstama pudera, ili pak suvim čarapama (tabela 4—1). U napetih i nervoznih osoba daju se i sedativi (phenobarbital) kako bi se smanjila sekrecija kože. Kožu je potrebno izlagati dnevnom sunčevom svetlu ili kvarz lampi.

Griseofulvin

Griseofulvin je antibiotik koji se dobij a fermentacijom nekoliko tipova penicilie. Rastvora se u vodi i termostabilan je i hemijski nije sličan ni jednom drugom antibiotiku koji se danas upotrebljava. Lek se čuva u keratinskoj strukturi i očigledno služi da ugrozi obnavljanje fungalnih elemenata.

Griseofulvin se daje per oralno kod dermatofitije i drugih gljivičnih infekcija. Najbolji je kod infekcije glave, ali i kod infekcije lica, vrata i trupa. Od manje je koristi ako je u pitanju infekcija ruku, stopala i noktiju.

Lek se priprema u tabletama od 250 i 500 mg. Mikrokristalni oblici su na raspoloženju u kapsulama od 250 mg i tabletama od 500 mg i očigledno se bolje resorbuju. Srednja dnevna doza za odrasle iznosi 1 gm per oralno, a za decu manje. Absorbcija je bolja posle masnog obroka. Kod onychomycoze lečenje duže traje.

U toksične reakcije spada glavobolja, urticaria, vrtoglavica, pospanost, morbiliformne i hemoragične pojave kože, gastrointestinalne smetnje i fotosenzitivnost i sukobljavanje sa akcijom bishydroxycoumarina (Dicumarol). Mada se javljaju i teške reakcije, hematološke analize, kao i funkcije jetre i bubrega pokazuju da nema teških posebnih reakcija.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Rees B. Rees Jr.

Komentarisanje nije predvidjeno.