OFTALMOLOGIJA: Opšti principi lečenja infekcija oka

Identifikacija uzročnika

Pre izbora najadekvatnijeg antibiotika neophodna je identifikacija mikroorganizma koji je infekciju izazvao. Na primer, pneumokokni ulkus kornee dobro reaguje na terapiju sulfonamidima, penicilinom ili antibioticima širokog spektra, dok je ta ista terapija apsolutno neefikasna kod ulkusa kornee izazvanog sa Pseudomonas aeruginasa koji zahteva intenzivnu terapiju sa polimiksinom. Dragi primer je strafilokotkni dakriocistit, koji ako ne reaguje na penicilin, reagovaće vrlo dobro na eritromicin ili hloramfenikol.

Izbor leka

Za lečenje infekcije oka, npr. konunktivita, treba uvek izabrati lek koji je najefikasniji, najjeftiniji i kod koga su izgledi za nastanak komplikacija najmanji. Takodje je preporučljivo za lokalnu upotrebu odabrati preparat koji se retko koristi u sistemskoj terapiji, naprimer sulfonamide ili bacitracin. Od svih raspoloživih antibakterijskih agenasa nabrojane uslove najviše ispunjavaju sulfonamidi. Sulfisoxazol (Gantrizin) i Natriumsulfacetamid (Sulamvd) su dva najpouzdanija sulfonamida za upotrebu u oftalmologiji. Pored ostalog njihova je prednost i u tome što ne daju alergične reakcije i što deluju na “TRIC”agens. Primenjuju se u obliku masti ili solucije.


Od antibiotika širokog spektra za lečenje infekcija oka najefikasniji su Chloramphenicol i Neomvcin. I jedan i drugi deluju i protiv grampozitivnih i gramnegativnih uzročnika. Medjutim Neomvcin često izaziva alergične reakcije. Osim ova dva često se upotrebljavaju i eritromvcin (Ilotvcin, Ervthrocin), tetraciklini, bacitracin i polymyxin (Aerosporin). Kombinacija bacitracina i polymyxina (Polysporin) često se upotrebljava profilaktički posle ekstrakcije stranog tela kornee, pošto deluje i na grampozitivne i na gramnegativne uzročnike.

Način primene

Većina antibakterijskih lekova primenjuje se lokalno. Sistemska primena antibiotika nepphodna je kod svih intraokularnih infekcija, ulkusa kornee, orbitalnog celuliita, dakriocistita kao i kod svih teških spoljašnjih infekcija koje ne reaguju na lokalnu terapiju.

Jedan isti preparat efikasniji je ako se upotrebljava u obliku masti, nego u obliku rastvora, pošto se masti duže zadržavaju na mestu aplikacije. Medjutim, masti otežavaju vid. Zbog toga, ako je potrebno da to izbegnemo daćemo isti lek u obliku rastvora.

Tehničke procedure
u lečenju očnih bolesti

Instilacija lekova u oko

Bolesnik sedi u stolici sa glavom zabačenom unazad i sa otvorenim očima, gledajući naviše. Retrahirati donji kapak i u konjubktivalni špag ukapati 2 kapi rastvora. Zahtevati od bolesnika da gleda naniže a za to vreme zadržati prst na donjem kapku uz blag pritisak. Ne dozvoliti bolesniku da čvrsto steže očne kapke.
Lek u obliku mati aplicira se na sličan način.

Ukoliko bolesnik sam sebi stavlja lek u oči, postupak je isti, sem što ga bolesnik izvodi u ležećem položaju.

Previjanje oka

U većini slučajeva potrebno je zavoj preko oka čvrsto stegnuti da bi se onemogućilo otvaranje kapaka. Najčešće je dovoljan tampon od vate omotan gazom. Isti se fiksira leukoplastom koji ide od obraza do čela. Ukoliko je potreban veći pritisak treba upoIrebiti 2—3 tampona jedan preko drugog Klasični crni zavoj za oko nepodesan je za sterilizaciju pa se zato retko upotrebljava u savremenoj praksi.

Tople obloge

Čist ubrus potopljen u toplu vodu a zatim iscedjen postavlja se na obolelo oko 2 do 4 puta dnevno po 10—15 minuti.

Ekstrakcija površnih stranih tela iz kornee

Ukoliko je izvodljivo, ispitati oštrinu vida povredjenog i nalaz ubeležiti. Zatim u oko ukapati sterilni rastvor anestetika. Dok bolesnik — povredjeni sedi ili leži, jedan pomoćnik osvetljava oko odgovarajućom svetiljkom tako da zraci koso padaju na korneu. Uz pomoć lupe ili svetiljke sa uzanim prorezom lekar pronalazi strano telo. Strano telo odstranjuje se vlažnim sterilnim smotuljkom vate ili, ukoliko se time ne uspe, specijalnim instrumentom. Pri tome se drugom rukom pridržavaju očni kapci da bi se sprečilo treptanje. Posle otstranjenja stranog tela u oko se slavi neka antibiotska mast (najbolje Polvsporin). Bolje je da se oko ne previja, ali povredjenog treba pregledati sledećeg dana da bi smo se uverili da je krater zarastao.

Neophodne mere predostrožnosti
u lečenju očnih bolesti

Upotreba lokalnih anestetika

Nekontrolisana upotreba lokalnih anestetika od strane bolesnika je vrlo opasna zbog toga što bolesnik može teško da povredi anestezirano oko a da to i ne primeti.

Dilatacija pupile

Midrijatična i cikloplegična sredstva upotrebljavati oprezno. Dilatacija pupile može dovesti do nastanka akutnog glaukoma kod bolesnika sa suženim uglom prednje očne komore.

Lokalna terapija kortikosteroidima

Ponavljana upotreba kortikosteroida može da ima za posledicu sledeće 4 teške komplikacije: herpes simplex keratitis, akutni glaukcm, mikotičnu superinfekciju i kataraktu. Becker i Goldman su objavili da lokalna primena kortikosteroida može dovesti do nastanka katarakte. Ukoliko se kortikosteroidi primenjuju lokalno u leečnju herpes simplex keratita, može doći do perforacije kornee.

Kontaminirani rastvori za lokalnu upotrebu

Rastvori za lokalnu aplikaciju u oftalmologiji moraju biti pripremljeni pod istim uslovima u pogledu sterilnosti, koji važe i za rastvore za intravensku upotrebu!

Najčešće su kontaminirani rastvori tetracaina (Pontocaine), proparacaina (Ophthaine, Ophthetic), phvsostigmina i fluoresceina. Najveću opasnost predstavlja rastvor fluorescina jer je isti vrlo često kontaminoran sa Pseudomonas aeruginosa, mikroorganizmom koji za najkraće vreme može da razori oko. Sada se može nabaviti sterilni filter papir impregniran fluoresceinom i isti treba upotrebljavati umesto rastvora fluoresceina.

Prilikom upotrebe rastvora medikamenata koji služe za dijagnostičke procedure na nepovredjenom oku treba voditi računa o sledećem: (1) rastvore nabavljati iz apoteke u manjim količinama; (2) treba biti siguran u to da je rastvor pripremljen sterilno i da sadrži odredjenu količinu nekog antibakterijskog agensa; i (3) na bočici mora da bude označen datum proizvodnje.

Plastične bočice sa kapaljkom postaju sve popularnije. Rastvori pakovani u takve bočice potpuno su obezbedjeni od kontaminacije i mogu se upotrebljavati u lečenju nepovredjenog oka. Medjutim, bez obzira na to da li je rastvor u staklenoj ili plastičnoj bočici, on se nesme upotrebljavati dugo vremena posle prvog otvaranja bočice. Najsigurnije je ovakav rastvor upotrebljavati najviše dve nedelje a zatim ga izbaciti iz upotrebe.

Kod povreda oka, bilo da se radi o nesrećnom slučaju bilo o hirurškoj traumi, treba isključivo upotrebljavati sterilne rastvore pakovane u sterilna pakovanja za jednokratnu upotrebu.

Mikotična superinfekcija

S obzirom da antibiotici, slično kortikosteroidima, ako se duže upotrebljavaju lokalno u terapiji bakterijskog ulku’sa kornee, mogu da dovedu do mikotične superinfekcdje kornee, treba ih kad god je to moguće zameniti sulfonamidima.

Senzibilizacija

Znatan deo rastvorljivih supstanci instili-ranih u oko prelazi u krv. Ovo navodi na zaključak da se i lokalnom primenom antibiotika u oftalmološkoj praksi bolesnik može senzibilisati na taj antibiotik, što može imati za posledicu težu hipersenzitivnu reakciju prilikom naknadne sistemske primene tog antibiotika.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Daniel Vaughan

Komentarisanje nije predvidjeno.